Сарадња са привредом и истраживачки рад

Од оснивања Школе развијала се активност од стране наставника на пословима сарадње са привредом. Таква сарадња могла је да се реализује захваљујући наставном кадру који је дошао из привреде са добрим инжењерским искуством. Касније је Школа такође вршила избор наставног кадра из привреде, института и са факултета, који је поред наставе испољавао и афинитет према сарадњи са привредом и институтима на конкретним инжењерским или развојним пројектима.

У периоду интензивног развоја и инвестиција у привреди Школа је реализовала значајне пројекте из следећих области:

• конструкције специјалних машина и уређаја за потребе индустрије
• конструкције алата за обраду лима за потребе аутомобилске индустрије
• пројектовање и надзор над монтажом и пуштање у пробни рад производних линија за обраду делова од метала; пројектовање и надзор над монтажом разних процесних инсталација у области прехрамбене и хемијске индустрије, енергетике, грејања, климатизације и др.
• израда пројекта механизације и аутоматизације појединих производних процеса
• израда идејних пројеката и студија оправданости инвестиционих улагања
• издавање уверења о квалитету производа – атеста
• одржавање стручних семинара и курсева за иновацију знања

Оваква врста сарадње остваривана је са производним предузећима и научним институтима од којих су најважнији: Индустрија мотора – Раковица, Индустрија машина и трактора – Нови Београд, ФОБ, Индустрија котрљајућих лежајева, ''Бранко Плећаш'', Товарна автомобила – Марибор, ФИАЗ – Прокупље, Ливница Београд, Партизански пут, Институти ''Михајло Пупин'' и ''Кирило Савић'', РО Вага, ЖТП Београд, Електронска индустрија – Београд, Пивара Панчево и други.

Наведене активности у Школи биле су врло изражене све до 1990. године и имале запажен удео у укупном приходу Школе.

Формирање Центра за истраживање и развој у области машинства

На бази већ устаљене активности по питању сарадње са привредом, Школа је организационо конституисала ову активност кроз Центар за истраживање и развој у области машинства (ЦИРОМ) што је дефинисано Статутом Школе и организационо – хијерархијском шемом.

На предлог Директора Школе Наставно веће одређује руководиоца ЦИРОМ-а. Сарадња са привредом усмерена је преко ЦИРОМ-а и одвија на основу Правилника о сарадњи са предузећима и установама и Правилника о испитивању и издавању уверења о квалитету производа – атеста.

ЦИРОМ је постављен на такав начин да обједињује све лабораторије и радионице Школе у функциионалну целину за потребе наставе и истраживања за потребе привреде. Амбиција Школе је да се поред наставника Школе, као носилаца пројеката, и студенти укључују на пословима сарадње са привредом.

У периоду након 1990. године сарадња Школе, односно ЦИРОМ-а, је настављена, али у мањем обиму, и реализује се кроз:

• истраживачко развојне послове
• сарадњу са привредом и
• сарадњу са другим истраживачким организацијама

Истраживачко развојни послови односе се на решавање конкретних техничко – технолошких проблема по захтеву наручиоца, јер ЦИРОМ нема научно истраживачки статус. Примера ради, наводи се извођачки пројекат, у широј јавности повољно оцењен, искоришћен као могуће решење за пречишћавање фекалних, санитарних и отпадних вода у бродовима и на сплавовима, као и објектима без спољне канализације.

Једна врста истраживачко развојних послова односи се на пројектовање, конструисање и израду техничке документације нових производа, склопова и елемената уређаја. Пример за то је екстерна протеза за вештачки кук, као субституција увоза, урађена за ''Рудо'' – Београд. Уз техничку документацију урађен је прототип на нивоу функционалног модела.

Друга врста истраживачко развојних послова везана је за освајање производње одређених производа, са препорукама избора материјала, технолошког процеса и технолошкох поступка, могућих измена и прилагођења реалним производним могућаностима. Пример за овај вид сарадње је хидро-пнуматски цилиндар.

Трећу групу истраживачко развојних послова чине послови контроле и ревизије техничке документације са становишта припреме за производњу (нпр. уређај за ношење и позиционирање рефлектора).

У категорији истраживачко развојних послова до сада је реализовано око 25 већих или мањих задатака.

Сарадња са разним привредним организацијама огледа се, такође, кроз три групе активности.

Прва се односи на пројектовање инсталације грејања и климатизације за стамбене и друге објекте, при чему има и таквих, које представаају озбиљан пројектантски изазов.

Машинска радионица Школе омогућава израду различитих машинских елемената или делова уређаја и система. Као пример се наводе звезде и уводници за Сокару "Weifert", кривајни механизам за точилицу Пиваре Панчево, коленасто вратило за компресор Линде-1, разни клипови, пробојци и сл.

Трећи вид сарадње са привредом је испитивање квалитета производа, уређаја и система са издавањем одговарајућег уверења – атеста квалитета. Један од карактеристичних послова било је испитивање и препорука за поправку – реконструкцију аутономног агрегата за напајање струјом у Савезној управи царина – Београд. Овоме треба додати и испитивање квалитета парковских справа за игру деце и 56 других испитивања.

Као што је већ речено, ЦИРОМ нема статус научно истраживачке јединице и не може самостално да конкурише и приступа реализацији научних, технолошких и иновационих пројеката који су у надлежности Министарства за науку и технологију. Са друге стране, регистроване научно истраживачке установе могу да добију помоћ у реализацији дела пројекта или дела задатка у ЦИРОМ-у. То омогућава двосмерну сарадњу, која се остварује од случаја до случаја са Институтима за физику, "Михајло Пупин", "Борис Кидрич" – Винча и др. Као пример наводи се пројектовање и израда подлоге рачунара у оквиру реализације дела пројекта везаног за осигурање од недозвољеног упада у систем са Институтом "Михајло Пупин".