Др Милош Б. Рајковић

Рођен је 09.јануара 1957.год. у Неготину, Република Србија, где је завршио основну и средњу школу као одличан ученик и носилац дипломе "Вук Караџић". Технолошко-металуршки факултет у Београду, Неорганско-технолошки одсек, група Технолошка контрола уписао је шк.1975/76.год. а завршио 1980.год. са просечном оценом 8,73 и оценом 10 за урађени дипломски рад, пре него што је и започео апсолвентски стаж (9 семестар).

Дипломски рад под насловом: "Покушај прављења оловне јон-селективне електроде са чврстом мембраном" успешно је презентован на VIII југословенском састанку студената чисте и примењене хемије у Новом Саду, а такође је представљао и основу даљег истраживања универзалног типа јон-селективне електроде Ружичкиног типа, што је резултовало одговарајућим патентом.

Током студија на трећој и четвртој години награђиван је од стране Технолошко-металуршког факултета у Београду за највиши просек оцена студената на појединим годинама, док је на трећој години награђен специјалном наградом из Фонда "Панта С.Тутунџић" за најбољи општи успех свих студената Технолошко-металуршког факултета.

Постдипломске студије на Катедри за аналитичку хемију Технолошко-металуршког факултета у Београду уписује шк.1981/82.год. и завршава са просечном оценом 9,67, а 1983.год. одбранио је магистарски рад под насловом: "Модификација стандардне методе одређивања садржаја олова у бензинима".

Докторску дисертацију, под насловом: "Израда, испитивање понашања и примена бакар-селективне електроде на бази бакарне жице прекривене слојем сулфида", одбранио је 18.априла 1986.год. на Технолошко-металуршком факултету у Београду и стекао звање доктора техничких наука у 29-тој години живота.

По завршетку студија радио је у Индустрији хемијских производа Прахово у РО Развој и контрола производње, где је обављао послове самосталног стручног сарадника у периоду од 1980. до 1983.год., изузев периода који је провео у ЈНА.

На Инстититу за прехрамбену технологију и биохемију, Пољопривредног факултета у Земуну изабран је за асистента-приправника 1983.год. а затим и за асистента 1987.год. за предмет Неорганска хемија.

Студијски боравак на Универзитету у Кракову, Пољска (Jagiellonian University and Academy of Minning and Metallurgy of Cracow, Poland) обавио је 1984.год. а на Универзитету у Антверпену, Белгија (Universitaire Instelling Antwerpen, 2610 Antwerpen (Wilrijk), Universiteitsplein 1, Belgi ë) обавио је 1986.год.

У звање доцента за предмет Општа са неорганском хемијом изабран је 1988.год. а реизабран 1993.год. За други предмет Аналитичка хемија изабран је 1995.год.

У звању и на радно место ванредног професора за наставне предмете Општа и неорганска хемија и Аналитичка хемија изабран је 1998.год. а реизабран 2003.год.

Током шк.2001/2002.год. држао је наставу на Пољопривредном факултету у Земуну из предмета Општа и неорганска хемија за студенте Ратарског одсека, Сточарског одсека, Одсека за заштиту биља, Одсека за хортикултуру и Одсека за воћарство и повртарство.

Од 1993.год., на основу Споразума о наставно-научној сарадњи између Пољопривредног факултета у Земуну и Шумарског факултета у Београду, ангажован је на извођењу наставе из предмета Хемија за студенте Шумарског одсека, Одсека за прераду дрвета, Одсека за пејзажну архитектуру и хортикулуру и Одсека за заштиту од ерозије и уређење бујица, где је радио до 1998.год. и током шк.2002/2003.год.

Од 1999.год. ангажован је на Вишој техничко машинској школи у Земуну на извођењу наставе и вежбања из предмета Хемија и хемијске штетности , који је те школске године први пут уведен на Одсеку за заштиту од пожара.

Учествовао је у раду више комисија на нивоу Пољопривредног факултета: члан Комисије за прављење распореда (у два мандата), члан Комисије за оцењивање и састављање класификационог испита, члан Одбора за развој, научну и стручну сарадњу факултета (у два мандата од 1994.-1998.год.), секретар Катедре за биохемију у више мандата (од 1988.-1998.год.), заменик Председника Самоуправне радничке контроле, члан Одбора за издавачку делатност Пољопривредног факултета (од 2001.год.), члан Комисије за упис студената у прву годину студија и Председник комисије за испит из хемије (2001.-2004.год.) и члан Научно-наставног већа Пољопривредног факултета у Земуну.

Био је члан Организационог одбора III југословенског симпозијума прехрамбених технологија и Координатор Секције: Аналитика у прехрамбеној технологији.

Био је члан Стручног већа за хемију, физичку хемију и биохемију, Универзитета у Београду, члан Главног одбора Југословенског удружења проналазача и новатора (ЈУПИН) из Београда, члан Извршног одбора ЈУПИН-а и председник Научног савета ЈУПИНА-а. Члан је Комисије за референтне материјале у неорганској хемији Савезног завода за мере и драгоцене метале, члан Председништва Југословенске инжењерске академије (ЈИНА) и вршилац дужности секретара Одељења за технологију и металургију.

Рецензент је часописа "Хемијска индустрија".

Добитник је Првомајске награде са златном значком ИХП Прахово за изузетно залагање и постигнуте резултате у раду 1982.год. и похвале Југословенског удружења проналазача и новатора (ЈУПИН) за 1999.год. за проналазаштво.

Члан је Српског хемијског друштва, Београд, од 1983.год. где активност обавља у Секцији Аналитичка хемија, Југословенског друштва за заштиту од зрачења, Београд, Друштва физикохемичара Србије, Београд, Југословенског удружења проналазача и новатора, ЈУПИН, Београд, Југословенског друштва ЕЦОЛОГИЦА, Београд, Удружења за технологију воде и санитарно инжењерство, Београд и редовни члан Југословенске инжењерске академије (ЈИНА) из Београда од 2001.год.

Уредник је једине монографије о фосфогипсу "Отпадни фосфогипс и могућности његове примене" коју је 2004.год. издала Југословенска инжењерска академија (ЈИНА) из Београда.

До сада је као аутор и коаутор објавио 3 универзитетска уџбеника, 3 помоћна универзитетска уџбеника, 3 монографије (Р 13).

Такође је објавио 3 монографска рада у едицији међународног значаја (Р 22), 6 монографских радова у едицији националног значаја (Р 23), 10 књига и приручника.

До сада је објавио укупно 246 радова, који припадају следећим научним областима: 5 прегледна рада (Р 23), 26 радова објавио је у часопису међународног значаја (Р 51 и Р 52), 11 рада у руским часописима и 54 рада у часопису националног значаја (Р 61 и Р 62). На научним скуповима објавио је 31 рад који су штампани у целини на скупу међународног значаја (Р 54) и 30 радова која су штампана у изводу (Р 72). На научним скуповима националног значаја објавио је 48 радова штампана у целини (Р 65) и 36 радова који су штампани у изводу (Р 13).

Милош Б.Рајковић има 1 реализован патент (Р 42), учествовао је у четири пројекта који су финансирани од стране Министарства за науку и технологију Републике Србије, 8 елабората и студија, 22 стручна рада објављена у часописима националног значаја и одржао је 5 предавања.

Од страних језика говори и пише руски и енглески језик.