Др инж Срећко М. Николић

Др инж Срећко М. Николић рођен је 17.10.1940. године у Латвици код Ариља, где је завршио основну школу. Индустријску школу "Прецизне механике", а потом машинску школу "Петар Драпшин" завршио је у Београду. Затим се уписао на Машински факултет у Београду, где је дипломирао 1971. као редован студент из редовног радног односа. Последипломске студије и магистарски рад "Метролошко – технолошка ефикасност примене покретних лабораторија у испитивању мерила масе великих мерних опсега" одбранио је 1982. године а докторску дисертацију под називом "Утицај квалитета мерних средстава на остварени квалитет производа у непрекидним производним процесима" одбранио је 1989. год. на Машинском факултету Универзитета у Београду.
Први радни однос засновао је у једној основној школи у Београду на месту стручног учитеља опште техничког образовања, а по завршетку I степена студија прешао је на место наставника у VII београдску гимназију за техничко образовање. По дипломирању прелази на радно место професора стручних предмета у Техничкој школи "Петар Драпшин" у Београду. У току рада написао је и објавио прву стручну књигу из предмета који је предавао. Вршио је функцију директора техничке школе "Стеван Филиповић" у Београду у периоду од 1974 до 1978. године одакле је прешао на место водећег инжењера пројектанта конструктора у предузеће "Радулашка" у Београду. У том периоду обавио је специјализацију у Падови, фирма " Borreli ", из области челичних конструкција и аутоматске диспозиције података у пословним системима.
Маја 1980. по расписаном конкурсу изабран је у Савезни завод за мере и драгоцене метале за руководиоца групе за техно – инвестициони развој југословенске метрологије, из чије надлежности је и урадио магистарски рад. На основу резултата магистарског рада формирана је радна група за израду покретне лабораторије, коју је финансирао СИВ и стављена је у метролошку праксу, са методом "Скраћеног штафетног поступка", који се и данас користи.
На позив Педагошког завода града Београда, 1989. године прешао је на радно место просветног саветника за машинство и обраду метала, за машинске школе града Београда, а 1991. године решењем министарства просвете Србије распоређен је на радно место Саветника министра просвете за питања образовања у подручју машинства и обраде метала у одељењу за наставни план, програм и развој средњег образовања у Републици Србији.
У том периоду, сарађивао је три школске године са Технолошко – металуршким факултетом у звању доцента, као спољни сарадник на извођењу наставе предмета "Мерење и управљање процесима у текстилној и графичкој индустрији" до 1/3 радног времена уз сагласност Министра просвете Србије.
У том периоду у сарадњи са Катедром за текстилно инжењерство извршио је побољшање програма предмета и дефинисао пројектно рачунске вежбе за студенте Текстилног одсека и вежбе за студенте Графичког одсека, чија реализација траје један семестар.
По расписаном конкурсу Технолошко – металуршког факултета 1994. год. прешао је да ради на факултету у својству доцента за предмете "Мерење и управљање процесима у текстилној и графичкој индустрији" и предмета "Графичке машине" на катедри за Графичко инжењерство и Текстилно инжењерство ТМФ-а.
Преласком у радни однос на Технолошко – металуршки факултет у Београду, Др Срећко М. Николић је извршио ревизију наставног програма предмета "Мерење и управљање процесима у графичкој и текстилној индустрији" и дао одређена побољшања програмских садржаја систематизацијом одеђених појмова, а са проф. Др С. Седмаком извршио је одређена побољшања предмета "Графичке машине", који се слуша на Графичком одсеку. За ово време сарадње са факултетом и рада на факултету, Др С. М. Николић урадио је скрипту за предмет "Мерење и управљање процесима у текстилној и графичкој индустрији" и скрипта за "Графичке машине", а затим је написао и уџбеник за предмет "Мерење и управљање у текстилној и графичкој индустрији".
Током свог научно – истраживачког рада остварио је успешну сарадњу са Универзитетима у земљи, односно катедрама техничких факултета у области аутоматског управљања квалитетом производа и услуга, са великим бројем института, завода и производних организација на реализацији одређених истраживачких пројеката.
Научно истраживачки рад кандидата усмерен је у неколико научних праваца који су међусобно технолошки повезани и односе се на: мерење физичких величина, утицај тачности мерења на поузданост процеса аутоматског управљања, утицај мерила и мерења на стварање и утврђивање оствареног квалитета и на оптимизацију процеса преко различитих технолошких чинилаца.
Члан је редакције часописа "Превинг" за превентивну аутоматску заштиту имовине и људи од пожара и других изазивача штета, чији је оснивач ОЗ "Дунав".
Вишегодишњи је члан научног и организационог одбора међународних симпозијума за целулозу, папир, амбалажу и графику, који организује ТМФ и центар за целулозу, папир, амбалажу, и графику ( CPAG ) који је део катедре за ГИ.
Служи се немачким, француским и руским језиком.